Қозоқ халқ мақоллари

• Болта билан чопилган дарахт қайта ўсиб чиқади, қилич яралаган жароҳат битади, лекин тил етказган яра тузалмайди ва унинг давоси йўқ. • Боши оғримаганнинг Худо билан нима иши бор? • Кимдир очликдан сакрайди, кимдир — тўқликдан. • Агар ёмондан яхши туғилса, унинг ўхшаши йўқ, яхшидан ёмон туғилса, унинг давоси йўқ. • Ёмон одамга яхшилик қилсанг — менсимайди, яхши одамга ёмонлик Давоми …

Португал халқ мақоллари

• Денгизга чўкиб ўлган эркаклардан кўра, қадаҳга чўкканлари кўп. • Аёлнинг кўз ёшлари ҳеч нарсага арзимасдир, лекин у кўп нарсаларни ифодалайди. • Дўстлари кўп одам қамоқда ўлмайди. • Чаён кўриб, илон эшитганида эди, далада заҳарланмаган ҳеч ким қолмасди. • Ижарага олинган от чарчамайди. • Катта маслаҳатдан кўра кичик ёрдам афзал. • Эрта турган одамга Худо ёрдам беради. • Келажак Худога Давоми …

Тибет халқ мақоллари

• Қанчалик оз юксакда учсанг, тушганингда шу қадар оз ранжийсан. • Душман қанча ақлли бўлса, у шунча хавфли. • Фақатгина идрок инсонни безай олади. • Бахт ва изтироб кўрмаган инсон қайғу ва хурсандликни билмайди. • Ютишдан олдин яхшилаб чайна, ишни бажаришдан аввал обдон ўйла. • Биринчи қадамданоқ афсус чеккан инсон тоғ тугул қирни ҳам забт этолмайди. • Тутун чиқяптими, демак, Давоми …

Куба халқ мақоллари

• Камбағалнинг қопи тўлмайди. • Тунда шам ёруғида эшакнинг урғочиси ҳам гўзал кўринади. • Вақт аёл кабидир: кўп ваъда бериб, кам бажаради. • Бекор ўтган вақт учун ўликлар ҳам йиғлайди. • Чақимчи учун икки тобут тайёр: бири ўзи учун, иккинчиси тили учун. • Агар осмонда яшамасанг, нонингни ўзинг топ. • Ўлим келмасидан аввал ўлма. • Ҳамма нарса эгилади, лекин ҳақиқат Давоми …

Конго халқ мақоллари

• Аёл соя кабидир. Ўзини таъқиб этгандан қочади, ундан кетганнинг орқасидан чопади. • Дард ортидан бахт келади. • Илон ва чаён бир уяда ётмайди. • Инсонни гўзаллиги учунгина севиш нодонликдир. • Туз олинган жойга тупроқ сочмайдилар. • Икки леопард бир ўрмонда ов қилмайди. • Яхши балиқ бор жойда бақа ҳам бўлади. • Леопард ухлаётган бўлса-да, думининг учи ухламайди. • Икки Давоми …

Норвег халқ мақоллари

• Юрак тўлиб қолганида тил жим қолади. • Севги харобада ҳам, саройда ҳам бирдек яшайди. • Бир йил олдин кулиб юрган кўп қизлар ҳозир йиғламоқдалар. • Ҳеч қачон «ҳеч қачон» дема. • Дунёда дардлар кўп, энг ёмони ёмон хотиндир. • Қизни кутаётган йигит қаҳратонда ҳам музламайди. • Қачондир қайноқ бўлган нарса бир кун совуққа айланади. • Қиз боладаги «йўқ» кўпинча Давоми …

Индонез халқ мақоллари

• Ҳуснни ўзгартириш мумкин, хулқни эса гўр тўғрилайди. • Ўз юртингдаги тош ёмғири ўзга юртдаги олтин ёмғиридлан афзал. • Пичоқ ҳам, болта ҳам инсон тилидан кўра ўткир эмас. • Ёлғон ҳалокатга олиб боради. • Бир марта ёлғон гапирсанг, қайтиб сенга ишонмайдилар. • Олмос ахлатлар орасида ҳам ярқирайди. • Оловсиз тутун йўқ. • Катта дарахт қуёшдан ҳам, селдан ҳам сақлайди. • Давоми …

Mordva xalq maqollari

• Bolaning qo‘li shilinsa, onaning yuragi shilinadi. • Xudodan umid qilib, bekor yotma. • Tug‘ilmagan o‘lmaydi. • O‘z onangdan ko‘ra yaxshi do‘st yo‘q. • Qarining ham, yoshning ham aqli bir xil (moksha). • Me’yorida yeb-ich ― qorning og‘rimaydi. • Qamoqqa yo‘llar ko‘p, undan chiqish yo‘li bitta (moksha). • Kelinni qo‘lingga chiqarsang, bo‘yningga o‘zi chiqib oladi. • Xudo qo‘lda qadoq paydo Давоми …

No’g’ay xalq maqollari

• Bilganga ― yengil, bilmaganga ― imkonsiz. • Asal ― shirin, bola undan shirin. • Xudodan umid qilib, harakat qilmasang, och qolasan. • Shukr bor joyda baraka bo‘ladi. • Eshik teshikdan kuladi, g‘ilay ― qiyshiqdan. • Quruq bilan qo‘shilib, ho‘l ham yonadi. • Bo‘ri po‘stini tashlasa-da, fe’lini tashlamaydi. • O‘gay o‘g‘il jizzaki bo‘ladi. • Qarindosh xafa bo‘ladi, lekin o‘ch olmaydi. Давоми …

Tuva xalq maqollari

• Mahmadonalik ― foydasiz, kamgaplik ― zarar emas. • Izlasang ― topasan, istasang ― erishasan. • Ertaning moyidan bugunning choyi afzal. • Dangasalikdan ― maqtanchoqlik, ochko‘zlikdan ― o‘g‘rilik. • Irodasiz kuch yo‘q, tuzsiz maza yo‘q. • Toshgan suvda baliq bo‘lmaydi, maqolda yolg‘on bo‘lmaydi. • Tuya butani yesa echki ajablanarkan, echki qoyaga chiqsa tuya hayratlanarkan. • Kigiz kengayadi, odam o‘sadi. • Давоми …