www.ziyouz.uz – Интернет-фестивал ғолиби!

24 сентябр куни “Ёшлар ижод саройи”да UZ Миллий домени-2012 интернет-фестивали ғолибларини тақдирлаш маросими бўлиб ўтди. Бу йилги танловни «Ўзбекистон маданияти ва санъати форуми» жамғармаси, «Келажак овози» ташаббускор ёшлар маркази, “UZINFOCOM” компютер ва ахборот технологияларини ривожлантириш ва жорий этиш маркази ва “infoCOM.UZ” журнали биргаликда ташкил этди. Ўзбекистон алоқа ва ахборотлаштириш агентлиги эса фестивални расмий қўллаб-қувватлади. Интернет-фестивал мамлакатимизда 2001 йилдан бошлаб, ўзбекча Давоми …

Eng ko’p kitob kiritilgan kun

Bugun o’zbek interneti tarixida eng ko’p o’zbek tilidagi yangi kitob kiritilgan kun bo’ldi. Ayni shu kun www.ziyouz.com portaliga 152 ta yangi kitob yuklandi. Portalimizdagi jami kitoblar soni 2135 tani tashkil etdi! Bundan oldingi rekord 2011-yil, 5-fevral kuni o’rnatilgan edi. O’shanda portalga bir kunda 81 ta yangi kitob yuklangan edi.

Siz bayramni qanday o’tkazdingiz?

Ertalabdan oilamizning barcha erkaklari (o’g’lim Abdulazizdan tashqari, u hali yosh, namoz aqlli namoz o’qishni bilmaydi, lekin namoz o’qiyotsam, oldimga kelib, harakatlarimni qaytarib, sajdalar qiladiyu, zum o’tmay shaytoni tutib, joynamozni torta boshlaydi ) hayit namozini ado etish maqsadida yo’lga tushdik. Yo’lda dadam hammamizga yeb olinglar deb qand ulashdilar. Mahalla ko’chalari obod, hammayoq supurilgan, yomg’ir yoqqanga o’xshaydi, har bir xonadon saxardan o’z Давоми …

Узнет: ўзбекча гапирамиз (О перспективах и проблемах ориентации на узбекскоговорящую аудиторию) («Экономическое обозрение», № 5, 2012)

УЗНЕТ: ЎЗБЕКЧА ГАПИРАМИЗ О перспективах и проблемах ориентации на узбекскоговорящую аудиторию Уже совсем скоро Узнету придется  массово переключаться на узбекский язык, вслед за подрастающей аудиторией. Какие подводные камни на этом пути ожидают отечественное Интернет сообщество? В этом году узбекскому сегменту интернета исполнится 17 лет, которые  во много были периодом становления. По-настоящему, этап развития только начинается. Сегодня ежемесячно в отечественной части Давоми …

Корейсларга раҳмат!

Маҳалладаги ёш болалар суҳбатидан: – Қайси биринг Жумонгсан? – Ман Жумонг. – Йўқ, ман Жумонг. – Ман Жангобоман. – Ман Қўмондонман. – Қайси биринг Амир Темурсан? – Ким у?

Конго халқ мақоллари

• Аёл соя кабидир. Ўзини таъқиб этгандан қочади, ундан кетганнинг орқасидан чопади. • Дард ортидан бахт келади. • Илон ва чаён бир уяда ётмайди. • Инсонни гўзаллиги учунгина севиш нодонликдир. • Туз олинган жойга тупроқ сочмайдилар. • Икки леопард бир ўрмонда ов қилмайди. • Яхши балиқ бор жойда бақа ҳам бўлади. • Леопард ухлаётган бўлса-да, думининг учи ухламайди. • Икки Давоми …

Норвег халқ мақоллари

• Юрак тўлиб қолганида тил жим қолади. • Севги харобада ҳам, саройда ҳам бирдек яшайди. • Бир йил олдин кулиб юрган кўп қизлар ҳозир йиғламоқдалар. • Ҳеч қачон «ҳеч қачон» дема. • Дунёда дардлар кўп, энг ёмони ёмон хотиндир. • Қизни кутаётган йигит қаҳратонда ҳам музламайди. • Қачондир қайноқ бўлган нарса бир кун совуққа айланади. • Қиз боладаги «йўқ» кўпинча Давоми …

Давронбек Тожиалиев:”Нега кутубхоналаримиз бозорларимиздай гавжум эмас?” (BBC. 30.04.2012)

Замонавий ўзбек ёзувчиларидан бири www.ziyouz.comга “эҳтимолки, ўзбек адабиёти учун мустақиллик йилларида қилинган энг йирик савоб иш”, деб таъриф берган эди. “Зиё истаган қалблар учун“ деган ўзига хос шиор билан www.ziyouz.com 2004 йилда иш бошлаган. Айни интернет лойиҳа муаллифи Давронбек Тожиалиев 1984 йилда Марғилон шаҳрида туғилган. 2005 йили Ўзбекистон давлат жаҳон тиллари университетининг халқаро журналистика факультетини, 2007 йили Ўзбекистон Миллий университетининг Давоми …

Индонез халқ мақоллари

• Ҳуснни ўзгартириш мумкин, хулқни эса гўр тўғрилайди. • Ўз юртингдаги тош ёмғири ўзга юртдаги олтин ёмғиридлан афзал. • Пичоқ ҳам, болта ҳам инсон тилидан кўра ўткир эмас. • Ёлғон ҳалокатга олиб боради. • Бир марта ёлғон гапирсанг, қайтиб сенга ишонмайдилар. • Олмос ахлатлар орасида ҳам ярқирайди. • Оловсиз тутун йўқ. • Катта дарахт қуёшдан ҳам, селдан ҳам сақлайди. • Давоми …

ҲОЗИРЖАВОБ БОЛАКАЙ. “Vatandosh”. 06.02.2012

ҲОЗИРЖАВОБ БОЛАКАЙ Домла Ҳиндистоний ҳикоя қиладилар: “Қабристоннинг ёнида бойнинг боласи билан камбағалнинг боласи тупроқ ўйнаб ўтиришган экан. Иккаласининг ҳам отаси ўлиб, шу ерга дафн этилган экан. Бойнинг боласи дебди: – Отангнинг қабрини қара, 1-2 та тошдан бошқа нарсаси йўқ. Менинг отамни қабрини қарагин. Устига мармарлар қўйилган. Камбағалнинг боласи жавоб берибди: – Сенинг отанг бу мустаҳкам жойлардан тургунча, менинг отам жаннатга Давоми …